Pogled na... - Srbija

„Temu” mora da pojača kontrolu proizvoda

Jedna od najpopularnijih platformi za internet kupovinu sada ima četiri meseca da sprovede pet korektivnih mera koje bi trebalo da obezbede bolju kontrolu robe koja se nudi evropskim potrošačima. Posebno će biti ispitano na koji način algoritmi ove platforme preporučuju proizvode i da li doprinose širenju ponude artikala koji ne ispunjavaju propisane bezbednosne standarde. Odluka Brisela usledila je nakon što je Evropska komisija u maju ove godine utvrdila da „Temu”, koji posluje u okviru kineske grupacije „PDD holdings”, nije ispunio obaveze iz evropskog Akta o digitalnim uslugama. Kompanija nije na odgovarajući način procenila rizike od prodaje nelegalnih proizvoda na svojoj platformi, zbog čega joj je izrečena novčana kazna od 200 miliona evra.

Prema oceni Evropske komisije, „Temu” je potcenio verovatnoću da će potrošači u Evropskoj uniji prilikom kupovine naići na nebezbedne proizvode. Nedostaci su utvrđeni i u proceni načina na koji funkcionišu algoritmi koji korisnicima preporučuju robu, čime se potencijalno povećava vidljivost spornih artikala. Plan koji je kineska kompanija dostavila u avgustu, a koji je Evropska komisija prihvatila 26. oktobra, predviđa pet mera usmerenih na bolje prepoznavanje i smanjivanje ovih rizika. „Temu” će morati da sprovede detaljnu analizu opasnosti koje proizlaze iz načina funkcionisanja same platforme, koristeći pouzdane i ažurne podatke. Od kompanije se zahteva i da utvrdi koliko su dosadašnje mere kontrole proizvoda zaista bile efikasne.

Posebna pažnja biće posvećena sistemu za otkrivanje i uklanjanje nedozvoljenih oglasa, uključujući automatizovane kontrole i ručne provere. Platforma će morati da ispita i nedostatke u sopstvenom sistemu nadzora, kao i mogućnost da trgovci zloupotrebljavaju njene mehanizme kako bi ponudili proizvode koji ne ispunjavaju evropske propise. Jedan od najvažnijih delova plana odnosi se na algoritme koji određuju šta će kupci videti prilikom pretraživanja i razgledanja ponude. Evropska komisija zahteva da se ispita da li ovakvi sistemi mogu dodatno da promovišu nelegalne proizvode i tako povećaju broj potrošača koji dolaze u kontakt s njima.

To je posebno važno imajući u vidu način na koji funkcioniše savremena internet trgovina, u kojoj preporuke platforme, personalizovani oglasi i ponude s velikim popustima znatno utiču na odluke kupaca. Potrošači često nemaju dovoljno informacija o tome ko je stvarni prodavac, da li je proizvod proveren i ispunjava li propisane standarde bezbednosti.

Kako je saopštila Evropska komisija, „Temu” ima četiri meseca da primeni dogovorene mere i sprovede privremenu procenu rizika. Nakon toga uslediće nezavisna spoljna revizija, a izveštaj o njenim rezultatima kompanija će morati da dostavi Briselu u naredna četiri meseca. Iako je plan prihvaćen, evropski regulatori naglašavaju da time nisu potvrđeni ni njegova uspešna primena ni bezbednost proizvoda koji se trenutno prodaju. Evropski odbor za digitalne usluge prethodno je ocenio da predložene mere nisu dovoljno detaljno obrazložene, zbog čega će Evropska komisija posebno pratiti njihovo sprovođenje.

U međuvremenu, Evropska unija pooštrava pravila i za uvoz jeftinih pošiljaka iz trećih zemalja. Od 1. jula ove godine uvedena je carinska dažbina od tri evra po kategoriji proizvoda u malim pošiljkama, dok se od 1. novembra primenjuje i posebna naknada za njihovu obradu od dva evra po stavci carinske deklaracije. Cilj ovih mera je, između ostalog, da se povećaju kapaciteti za kontrolu robe koja svakodnevno stiže na evropsko tržište. Ove promene posebno pogađaju velike platforme poput „Temua”, „Šeina” i „Aliekspresa”, preko kojih evropski potrošači naručuju ogromne količine jeftinih proizvoda. Prema podacima koje je objavio specijalizovani portal „Ekomers njuz”, pozivajući se na istraživanje kompanije ECDB, čak devet od deset evra potrošenih tokom 2025. godine na internet kupovinu izvan Evropske unije odlazilo je na ove tri platforme.

Kako bi se prilagodio novim uslovima, „Temu” je počeo da razvija mrežu skladišta u Evropi, uključuje lokalne prodavce i ulaže u sopstvenu distributivnu infrastrukturu. Za potrošače je, međutim, najvažnije da pooštravanje pravila donese stvarnu promenu u bezbednosti robe koja im se nudi. Prihvatanje plana kompanije ne znači da su sporni proizvodi već uklonjeni s platforme, već da će njeno ispunjavanje evropskih obaveza tek biti provereno.